Dahmen je predavanje otvorio intrigantnim razmatranjem o tome šta zapravo definiše heroja u savremenom svetu. Dok obični ljudi u trenucima neizvesnosti izbegavaju izazove, heroji čine suprotno.
“Heroji traže probleme. Oni izlaze noću, bez obzira na to da li pada kiša ili sija sunce, i traže probleme… Mnogi ljudi beže od problema, ali heroji idu ka problemu”, istakao je Dahmen, dodajući da su svi prisutni u sali već svojevrsni heroji jer su izabrali da dođu i otvore prostore za nove ideje. Krajnji cilj, prema njegovim rečima, nije bilo kakav uspeh, već takozvani “lepi uspeh” – stvaranje rešenja koja svet čine humanijim, održivijim, zdravijim i privlačnijim za život.
Nova Maslovljeva piramida za moderno poslovanje
Da bismo dostigli taj nivo uspeha, Dahmen smatra da moramo da promenimo „zastareli mentalni operativni sistem“. Kao osnovu je uzeo čuvenu Maslovljevu piramidu potreba iz 1943. godine i prilagodio je izazovima 21. veka.
Dok tradicionalni prvi nivo Maslovljeve piramide postavlja egocentrično pitanje “Šta meni treba?”, poslovni model novog doba postavlja ključno pitanje: “Kako mogu da pomognem drugima da ispune svoj potencijal i uspeju u životu?”. Uspeh u biznisu više nije definisan pukom proizvodnjom, već potražnjom, kreiranjem onoga što ljudi zaista žele i vole.
Drugi nivo tradicionalne sigurnosti i čuvanja onoga što već imamo, Dahmen menja imperativom otključavanja novih mogućnosti. Prava revolucija leži u probijanju mentalnih zidova na kojima stoji natpis “nema šanse.”
Kao savršen primer kako se razbijaju stare barijere uz pomoć tehnologije, naveo je kineski lanac kafeterija Luckin Coffee, koji je uspeo da pretekne globalnog giganta poput Starbucksa. Umesto tradicionalnog poslovanja, primenili su potpuno algoritmizovan pristup, oslanjajući se na aplikacije, predikativnu analitiku i hiper-individualizaciju. Kroz automatsko testiranje i lansiranje više od stotinu novih ukusa godišnje, dokazali su moć adaptacije.
“Svaki zid je prilika za vas da budete bolji, snažniji i pametniji. Vaš zadatak je da pronađete svoje zidove i razbijete ih”, poručio je Dahmen.
Stvaranje “eha ljubavi” i snaga zajedništva
Na trećem nivou, koji se bavi društvenim potrebama i pripadnošću, Ditmar se osvrnuo na lekcije iz pandemijske 2020. godine, kada su izolacija i rad od kuće narušili prirodnu povezanost i nivoe hormona bliskosti (oksitocina) kod zaposlenih. U svetu “lepog uspeha”, fokus se pomera sa egocentričnog “želim da budem voljen” na altruistično “želim da izgradim ljubav.”
Kompanije moraju da stvaraju proizvode i rešenja koja izazivaju takozvani eho ljubavi, toliko dobre da ih ljudi sa oduševljenjem dele i šire svuda oko sebe. Kao inspirativan primer izdvojio je brend Patagonia, koji je uvođenjem prodaje polovne odeće u sopstvene prodavnice pokrenuo ekološki svestan trend koji danas sledi više od 60 odsto generacije Z.
Govoreći o najvišem nivou samoostvarenja, Dahmen je naglasio da se istinsko nasleđe ne meri unutrašnjom percepcijom sopstvenog uspeha, već tragom koji ostavljamo u drugima. Taj trag se, baš kao u klasičnim pričama o putovanju heroja, uvek formira u uslovima stresa i velikih spoljnih izazova.
Baš kao što neočekivane promene na tržištu ili pomeranje navika potrošača mogu da uzdrmaju stabilnost jedne kompanije, spoljni pritisci postaju katalizator za proaktivnu strategiju i pronalaženje nove svrhe. “Stres se dešava. To je ključni deo svačijeg herojskog putovanja… Morate da unapredite svoje akcije, uradite nešto drugačije i manifestujete svoje nasleđe, jer nasleđe se kuje pod pritiskom”, zaključio je futurista.
Predavanje Dietmara Dahmena savršeno je zaokružilo ovogodišnji TECHNOVATION SEE 2026 u beogradskoj Ložionici. Od transformacije poslovanja, razvoja veštačke inteligencije i inovacija, pa sve do duboke odgovornosti prema zdravlju i budućim generacijama, konferencija je poslala jasnu poruku: velike promene ne dolaze onda kada postanu neizbežne, već onda kada skupimo hrabrost da ih sami pokrenemo.
